Dvodnevna IV međunarodna konferencija pod nazivom ,,Očuvanje i unapređenje istorijskih gradova“ u Opštini Sremski Karlovci, svečano je otvorena danas u prisustvu brojnih učesnika međunarodne stručne javnosti. Predsednik Opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković i Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković obratili su se prisutnima u okviru svečanog otvaranja konferencije.

– Jedan od mlađih gostiju Egzit festivala rekao je da mu se dopada Novi Sad uprkos tome što je većina zgrada iz sedamdestih godina.

Da li je gostu iz inostranstva bio sporan izgled zgrada, njihova, uslovno rečeno starost ili funkcionalnost?
Ovakve primedbe čak i kada su usamljene, aktuelizuju pitanje: Hoće li se mladim ljudima koji u sve veće m broju dolaze u Karlovce a očekujemo da se taj broj utrostruči, dopasti sve ovo što imamo? Da li su temelji iz prošlosti dovoljno čvrsti da na njima gradimo budućnost?
Znam da ne postoji univerzalna mera vrednosti, posebno ne lepote, pa nam uz ostalo nedostaje i etalon sa kojim ćemo porediti „stare“ i „nove“ građevine i gradove, ako ih uopšte treba porediti.
Gde prestaje lepota starog a gde počinje lepota novog?
Na prethodnim konferencijama naglašeno je da „istorijski gradovi“ svedoče o kontinuitetu življenja na nekom prostoru. Oni su izvor identiteta ali i ozbiljan ekonomski resurs.
Na ovim i srodnim zaključcima planiraćemo budućnost Karlovaca a Vaši radovi i diskusije biće nam nezaobilazno štivo.
U najavi ove četvrte konferencije privukao mi je pažnju, između ostalih, rad grupe autora „Uloga edukacije u procesu kreativnog korišćenja nasleđa i urbanog menadžmenta“
Ponoviću ono u šta smo se mnogo puta uverili, „Nije dovoljno imati, treba i umeti“. Posebno su dragocena iskustva drugih zemalja, ove gidne su apostrofirane Grčka i Poljska, ali i naši gradovi poput Sombora i Kikinde.
Hvala Vam što ste i ove godine sa nama. Želim Vam uspešan i kontinuiran rad. Na mnogaja ljeta – rekao je predsednik Milenković.

Potpredsednik pokrajinske Vlade Ivan Đoković je istakao da su svojevremeno Sremski Karlovci neopravdano izostavljeni iz turističke, kulturne i društvene misli, ali i da je Republika još 1991. godine, prepoznavši njihov značaj, donela poseban Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, što predstavlja jedinstven slučaj na ovom području.

,,Zakon ne može sam po sebi da se primenjuje, već su ljudi ti koji ga primenjuju i koji iz njega crpe novi kvalitet. U situaciji smo da se opet govori o upotrebi Zakona u formalnom životu, iz čega proizilazi i formiranje odbora za unapređenje i zaštitu Sremskih Karlovaca, a na inicijativu predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i Opštine Nenada Milenkovića, što je i osnovna pretpostavka održivog razvoja i obnove Sremskih Karlovaca na drugačiji način.

Potrebno je konzumirati kulturu i u turističkom i privrednom smislu, stoga će odbor, kroz plan razvoja Sremskih Karlovaca, u narednom periodu nastojati da koncipira plan upotrebe prostora u turističke svrhe, što bi trebalo da iznedri novi kvalitet ovog vojvođanskog bisera. Karlovci čuvaju i kodifikuju specifičnu kulturu i centar su okupljanja različitih kulturnih obrazaca“, rekao je Đoković.

Ova manifestacija je postala redovno mesto okupljanja stručnjaka zainteresovanih i angažovanih na naučnim, planerskim, konzervatorskim i projektantskim aktivnostima u vezi sa centralnom temom – istorijskim gradom, kao jednom vrstom graditeljskog nasleđa.

Želja organizatora je bila da se uspostavi dijalog između stručnih i društvenih mesta odlučivanja, kako bi se razmatrali brojni problemi sa kojima se suočavju istorijski gradovi u okruženju savremenog poimanja i načina življenja.