Danas je na Fakultetu za menadžment u Sremskim Karlovcima otvorena Prva evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijma koju organizuju Heror Media Pont, Giacomelli Media, Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija, Mađar So, Asocijacija medija u saradnji sa MIDAS-om i Fakultetom za menadžment.
 
Cilj Prve Evropske konferencije posvećene manjinskim i lokalnim medijima je unapređenje informisanja manjinskih zajednica i interkulturnog dijaloga između medija manjinskih zajednica Evrope, lokalnih i nacionalnih medija kroz prisutnost sadržaja manjinskih medija u lokalnim i nacionalnim medijima, kao i razmena najboljih praksi na području izdavaštva u toku digitalizacije i postojećih demografskih društvenih promena, sa posebnim fokusom na mogućnosti razvoja grada Novog Sada kao evropske prestonice kulture 2021. godine i doprinos manjinskih i lokalnih medija koheziji društva.
 
Goste i učesnike konferencije je pozdravio predsednik Opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković.
 
– Sremski Karlovci su apsolutno ponosni na početak današnje konferencije koja šalje jednu univerzalnu poruku ne samo našem nacionalnom korpusu i našoj republici nego čitavoj Jugistočnoj Evropi, a s obzirom da Srbija pretenduje da postane član Evropske unije, mislim da je to jedan dobar put.
 
Za vas novinare kažu da ste sedma sila. Ja sam uveren da ste mnogo više kotirani. Vama je data nemerljiva snaga reči i obaveza da se zalažete za njenu slobodu. U naslovu ovog skupa se naglašava da je vreme nove naracije. Uveren sam da će i u novom vremenu novinarstvo biti ogledalo istine, borac za ljudske slobode, pouzdan svedok.
 
U Karlovcima ste, pa je prirodno da se, bar na trenutak, vratimo u prošlost.
Slaveno-serbski magazin, štampan u Veneciji 1768. godine, prva je srpska i južnoslovenska periodična publikacija. U predgovoru prvog i jedinog broja, urednik Zaharije Orfelin piše o svom veku, kao zlatnom dobu čovečanstva o srećnoj Evropi koju predstavljaju mnoge akademije i naučne ustanove. “I srpski narod pripada takvoj Evrope, o tome svedoče i podignute škole u Karlovcima i Novom Sadu”, pisao je Orfelin.
Istorija srpske štampe, dakle, počinje uvodnikom u kojem su svoje mesto zasluženo dobili Karlovci.
 
Majska skupština, održana u maju 1848. godine u Sremskim Karlovcima, odredila je definitivno njihovo mesto u istoriji srpske države, crkve, kulture, obrazovanja, ali i srpske štampe.
Preduslov za razvoj štampe bilo je otvaranje štamparije, te istorijske 1848. godine.
 
Deset godina kasnije, 1858. godine, zahvaljajući zalaganju patrijarha Josifa Rajačića, otvorena je u Karlovcima Mitropolijsko – gimnazijska štamparija. Ona je definitivno omogućila brži razvoj štampe, dakle novinarstva u Karlovcima, Srpskoj Vojvodini i Srbiji.
 
Šta su Karlovci?
Karlovački mir i Mitropolija. Karlovačka gimnazija i Bogoslovija. Srpska Vojvodina. Stara, monumentalna zdanja. Dunav i Fruška gora, zbog kojih su Sremski Karlovci tu gde jesu. Vinogradi – zbog kojih su takvi kakvi jesu!
 
Malo gde se, kao u Sremskim Karlovcima, čuvaju uspomene i s ponosom govori o prošlosti.
Malo gde je budućnost tako čvrsto utemeljena.
 
Sremski Karlovci su Sion srpskog pravoslavlja, jer su poput Jerusalima, grad mira, vere, obrazovanja, kulture.
I mnogo su više od toga. Bili su svedok najvažnijih događaja u srpskoj istoriji. Ali, i sve što se dogodilo na prostoru Balkana dotaklo je, neposredno ili posredno Sremske Karlovce. Ostavilo traga na njima i u njima.
 
Sremski Karlovci su centar Svete Fruške Gore.
 
Mali, a ipak tako važni i lepi, Sremski Karlovci su izrasli u lidera kontinentalnog turizma jugoistočne Evrope.
Dobro došli u Karlovce. Pamtite ove dane u njima.
 
I pišite o Karlovcima i Karlovčanima.
 
Pokrovitelji su Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Fondacija Novi Sad EPK 2021.