Danas je u Komitetu Regiona EU u Briselu održano 4. Zasedanje zajedničkog konsultativnog odbora civilnog društva između Srbije i EU (EU-Serbia Civil Society Joint Consultative Committee – JCC).

Na poziv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Briselu je govorio i predsednik Opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković.

Tema o kojoj se govorilo bila je: “Očuvanje kulturno istorijskog nasleđa”. Predsednik Milenković govorio je o kulturno istorijskom nasleđu Opštine Sremski Karlovci:

Dame i gospodo,

hvala vam na prilici da govorim u ovom visokom predstavničkom domu.

Zahvaljujem se državnom sekretaru za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Ivanu Bošnjaku, na pozivu da budem član delegacije Republike Srbije.

Sremski Karlovci, iz kojih dolazim,  jedan su od centara srpske kulture, obrazovanja i duhovnosti. Nalaze se na obroncima Fruške Gore, na obali Dunava, na putu od srednje ka jugoistočnoj Evropi. Deset kilometara od Novog Sada i šezdeset od Beograda.

U prošlosti Karlovci su pripadali Dunavskom limesu, o čemu svedoče ostaci rimskog utvrđenja.

Dunavski Limes je jedinstven arheološki predeo i vodeći je projekat evropske strategije za podunavski region (EUSDR).

Nekada simbol podela i konflikata Dunavski limes danas promoviše zajednički identitet i vrednosti kulturnog nasleđa u savremenoj jugoistočnoj Evropi.

Tragovi nas vode i dalje u prošlost, do neolita, ali Limes Danubiensis i blizina Sirmijuma, jedna od četiri prestonice Rimskog carstva, u kojoj je rođeno deset rimskih imperatora, (jedino je u Rimu rođeno više), sudbinski su uticali na razvoj Sremskih Karlovaca.

Po nalogu imperatora Marka Aurelija Proba, zasađena je, pre osamnaest vekova, prva vinova loza na Fruškoj Gori i vinogradarstvo je postala naša najvažnija privredna grana i uzdanica svekolikog razvoja mesta.

Osim vinove loze u Sremskim Karlovcima dobro „uspeva“ i MIR.

Naime, 1699. godine prvi put u istoriji svetske diplomatije, u Sremskim Karlovcima o miru je razgovarano za okruglim stolom. Jednako su uvažavani pobednici i poraženi.

Jer pobediti ne znači i poniziti.

Prošlo je mnogo vremena pre nego što je u mirovnim razgovorima zaživeo ovaj karlovački postulat.

Iz pobede u ratu, izvojevane zahvaljujući jedinstvu evropskih sila, u Sremskim Karlovcima je rođeno misao o Evropi ujedinjenoj u miru.

Mir je naš veliki praznik. Svaki put kada ga slavimo, izgovaramo rečenicu koja nema alternativu „PAX OPTIMA RERUM – MIR JE NAJBOLjI“.

Podržite nas u nastojanju da Sremski Karlovci dobiju status Evropskog grada mira.

U nastojanju smo da izgradimo spomenik i Kuću evropskog mira u kojoj će se u kontinuitetu izučavati i afirmisati mir.

Karlovački, evropski i svetski mir. Apsolutni mir. Uvereni smo da on nije utopija.

Sremski Karlovci su i centar obrazovanja, a ono je utemeljeno na Evropskim iskustvima.

Prvi direktor Karlovačke gimnazije osnovane 1791. godine bio je Jovan Gros, slovački intelektualac koji je doktorirao u Jeni. I ostali gimnazijski profesori dolazili su Sremske Karlovce sa najpoznatijih evropskih univerziteta. Njihovi đaci su odlazili na te univerzitete i prednjačili u uspehu.

Od prvog dana u prvoj srpskoj gimnaziji govorilo se evropskim jezicima. Danas se uče engleski, nemački, francuski, ruski italijanski, španski i norveški. Izučavaju se latinski i starogrčki jezik kao deo evropske kulture.

Emanuel Kozačinski, koji je u Sremske Karlovce stigao iz Kijeva da bi tu otvorio prvu latinsku školu, osnovao je, 1734. godine, prvo pozorište u Srba.

Još je mnogo događaja sa predznakom prvi:

  • prva Bogoslovija
  • prva štamparija
  • prvo sportsko sokolsko društvo

Sve je to bilo moguće ostvariti, jer su u Karlovcima živeli, školovali se i stvarali najumniji ljudi toga doba.

 

Dame i  i gospodo,

„Kultura, koja je najdragocenija imovina nije nikada prošlost“ – ovu pouku, koju nam je, sedamdesetih godina prošlog veka, nakon boravka u srpskim manastirima,  posvetio Andre Malro, uzeli smo za „ideju vodilju“ u promišljanju jednog od mogućih pravaca razvoja Sremskih Karlovaca i definisanju njihove uloge u predstavljanju u srpske kulturne baštine.

Sremski Karlovci treba da budu čuvar uspomena, riznica tajni koje tek treba istražiti ali i živi grad.

„Grad ateljea“ gde se slika i „Grad galerija“, gde se izlaže.

Grad gde se komponuje i gde se sluša muzika.

Gde se pripremaju i izvode pozorišne predstave.

Gde kultura nastaje, predstavlja se i čuva.

Svesni smo svoje odgovornosti, jer kulturna dobra su neobnovljiv resurs. Ako ih ne čuvamo – nestaće zauvek.

Na žalost, lokalne samouprave u mestima poput Sremskih Karlovaca, ne mogu da zaposle mnogo stručnjaka koji će se baviti čuvanjem kulturne baštine i razvojem kulture.

Obaveze delimo između sebe a jedan posto skromnog opštinskog budžeta troši se na kulturu. Zahvaljujući, pre svega, pomoći građana, njihovoj inicijativi i agilnosti i ove godine će biti organizovano nekoliko likovnih kolonija, specijalizovanih filmskih festivala, pesničkih manifestacija.

Tradiciju, dužu od jednog veka, imaju jesenje svečanosti u čast berbe grožđa, kada Karlovce poseti više desetina hiljada gostiju iz celog regiona.

Srpska pravoslavna crkva je nosilac svih aktivnosti kojima se afirmišu Sremski Karlovci kao centar srpske duhovnosti, a „Zavičajna zbirka“, svojim muzejskim postavkama, svedoči o istoriji Karlovaca, od neolita do danas.

Na svakom koraku mogu se videti tragovi nacionalne prošlosti kojom se ponosimo, ali i svedočanstva o evropskom uticaju koji u svakoj prilici ističemo. To je bio razlog da srpski parlament usvoji Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i razvoja Sremskih Karlovaca, jedini takav zakon u Srbiji. Očekujemo da Zakon bude primenjen u punom kapacitetu i da Karlovci vrlo brzo postanu istinski reprezent i prezenter nacionalne i evropske kulture.

Dragi prijatelji,

Evropa je deo naše prošlosti, naša svakidašnjica i naša inspiracija.

Sremski Karlovci su uključeni u projekat „Novi Sad – evropska prestonica kulture 2021. godine“

Spremamo se za ovaj ozbiljan zadatak.

U toku i obnova zgrade Karlovačke gimnazije, podignute 1791. godine. Sredstva za obnovu izdvojila je Evropska investiciona banka.

Sarađujemo sa više članica Unije u istraživanju geotermalnih potencijala zemalja dunavske regije, koje finansira evropski Darling fond.

Sredstvima Evropske unije finansira se prekogranična saradnja Srbije sa Mađarskom, u okviru projekta“Vinski putevi“.

Vinogradarstvo koji ima tradiciju dugu dva milenijuma i turizam su naše razvojna šansa.

Sremski Karlovci su jedan od lidera kontinentalnog turizma jugoistočne Evrope.

Zahvaljujem Vam se na izuzetnom prijemu i pažnji i pozivam, da ne čekajući 2021. godinu, dođete u Sremske Karlovce. Radujemo se vašem dolasku.

Kao posebnu preporuku ističem da se u Karlovcima vino i dalje pravi jedino od grožđa.

Svi koji su probali Karlovačka vina tvrde da „sličnih nema na čitavoj zemlji“.

Za poljskog pesnika, Janka Kohanovskog, karlovačko vino je metafora za obilje i raskoš.

Do viđenja u Sremskim Karlovcima!