Puštanjem golubova pored Kapele mira u Sremskim Karlovcima danas je otpočela ceremnija obeležavanja 320 godina od sklapanja Karlovačkog mira, a time je ujedno i poslata snažna poruka o značaju mira za čitav region i Evropu. Ovom činu kraj objekta koji je podignut u znak sećanja na mirovni sporazum koji su 26. januara 1699. godine velike sile tog vremena postigle u Sremskim Karlovcima posle 16 godina ratovanja, prisistvovale su mnogobrojne zvanice, među kojima i predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković.

– Karlovački mir i danas predstavlja simbol ljudskih i civilizacijskih težnji da se suprotstavljeni interesi rešavaju pregovorima i dogovorima, a ne ratom – rekla je Maja Gojković na svečanosti priređenoj istim povodom u zgradi Magistrata u Sremskim Karlovcima. – Karlovački mir i posle 320 godina šalje poruku da su pregovori i traženje rešenja kojima nijedna strana neće biti potpuno zadovoljna, a opet nijedna potpuno ponižena, najbolji put da se zaustave stradanja i konflikti, što je ujedno i podsećanje na važnost principa jednakosti, ravnopravnosti i dijaloga. Upravo ova načela toliko aktuelna i važna u savremenom svetu, ovde u Sremskim Karlovcima su prvi put primenjena institutom „okruglog stola“ kako bi svi bili jednak. Mi koji smo se ne jednom suočavali sa činjenicom da sukobe nekada ne možemo sprečiti, znamo da je suštinski važno da se učini gotovo sve što je u našoj moći da ih izbegnemo. Za nas je put mira i prosperiteta jedini put – ostalo su stranputice u kojima mogu napredovati samo oni koji su neprijatelji ne samo drugima, već i svom sopstvenom narodu.

Gojkovićeva je istakla da se Evropa i danas, kao i pre 320 godina, suočava sa brojnim političkim i ekonomskim izazovima, razlikama i interesima i navela da i se Srbija u ovo savremeno doba, kao i pre više od tri veka, nalazi na vetrometini između zapada i istoka, a neretko se čuju glasovi da bi trebalo da se opredelimo za jednu ili drugu stranu.

– Naš odgovor je jedini moguć – Srbija sama bira svoju budućnost, polazeći od naših nacionalnih i državnih interesa, uz želju da razvija saradnju sa svim našim prijateljima i partnerima. Čvrsto verujemo da je važno da se i u ovim vremenima za mir, stabilnost, i razvoj moramo boriti pre svega saradnjom i dijalogom –naglasila je predsednica Narodne skupštine.

Napomenula je, osvrćući se na okolnosti koje su dovele do Karlovačkog mira pre 320 godina, da i onda kada je dijalog zamenio oružje, nije bilo jednostavno ni lako doći do kompromisnih rešenja, kao što to nije lako ni danas. U momentu, kako je rekla, kada su se oglasili topovski plotuni sa Petrovaradinske tvrđave, a zaćutala sva druga oružja, Evropa je dobila sporazum kojim je prekinut 16-godišnji rat, ugovor koji je umnogome odredio istoriju našeg kontinenta. 

– Postizanje mira u složenim odnosima u tadašnjoj Evropi, bilo je u interesu svih država – kazala je Gojkovićeva. – U sukobu velikih sila tog vremena za prevlast nad Balkanom, Srbija nije mogla da ima aktivnu ulogu, ali da je bila, kao i mnogo puta pre i posle, centar odigravanja istorijskih događaj. Na našim prostorima, gde smo bezbroj puta osetili zlo rata i stradanja, naizgled se češće sećamo i obeležavamo „ratne jubileje“, i zato je važno što se danas nalazimo na ovoj pravoj manifestaciji mira.

Istakavši da zajedništvo i ponos predstavljaju temeljnu vrednost Sremskih Karlovaca, predsednik opštine Nenad Milenković je rekao na današnjem skupu da „kao što tokom pregovora niko od pregovarača nije imao prednost za okruglim stolom, čak ni prilikom ulaska u većnicu u kojoj je zaključen mirovni sporazum, nego su svi ulazili u istom trenutku, tako ni u Karlovcima nijedna nacija nije dobila primat u izgradnji, nego jednaku priliku da pokaže ono što zna i ume – da iskaže svoje najbolje osobine i nasleđe.

Govor predsednika Milenkovića prenosimo u celini:

Poštovana predsednice Skupštine Republike Srbije gospođo Gojković, vaše ekselencije, uvaženi potpredsedniče Pokrajinske vlade gospodine Đokoviću, poštovani sekretaru Pokrajinske vlade gospodine Galiću, poštovani gradonačelniče Vučeviću, preosvećeni vladiko gospodine Vasilije, gospodine konzule, cenjeni potpredsednici Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, cenjeni predstavnici Vlade Srbije, pokrajinske Vlade, Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, uvaženi članovi Opštinskog veća, predsednice Skupštine opštine Sremski Karlovci, crkveni velkodostojnici, dame i gospodo odbornici, dragi gosti.

Imam izuzetnu čast da vas pozdravim povodom obeležavanja 320 godina od potpisivanja Karlovačkog mira.

Na samom početku dopustićete mi da istaknem da zajedništvo i ponos predstavljaju temeljnu vrednost Sremskih Karlovaca.

Ovde se ne ističu različitosti, nego neguje posebnost. I upravo ta posebnost predstavlja polugu našeg zajedništva. Našu potrebu i želju da napredujemo i razvijamo se poštujući jedni druge.

Kao što tokom pregovora, uoči zaključivanja mira niko od pregovarača nije imao prednost za okruglim stolom; kao što nije imao prednost čak ni prilikom ulaska u većnicu u kojoj je zaključen mirovni sporazum – nego su svi ulazili u istom trenutku – tako ni u našem gradu nijedna nacija nije dobila primat u izgradnji, nego je svaka od njih dobila jednaku priliku da pokaže ono što zna i ume – da iskaže svoje najbolje osobine i nasleđe.

Narodi od pamtiveka slave ratne pobede i pobednike, zaboravljajući da je MIR vreme za mnogo važnije podvige i veće heroje.

Veliki bečki rat je za Evropu bio dug put popločan strahotama i stradanjima koja su, zahvaljujući podvigu prisebnosti okončana velikim trijumfom pomirenja.

Sklapanje mira, u datim istorijskim okolnostima, predstavljalo je posebnu hrabrost. Poduhvat vredan poštovanja.

I zato smo dužni da našim savremenicima i generacijama koje će doći kažemo da Kapela mira nije samo malter, kamen i gvožđe.

Nije običan znak pored puta.

Nije samo istorijski spomenik.

Nije samo i isključivo svedok burne prošlosti.

Kapela mira je podsetnik.

Zaveštanje za bolju budućnost.

Inspiracija i opomena.

Blagoslov i najbolja lekcija da samo zajedno, uvažavajući jedni druge, u miru i slozi, možemo učiniti mnogo.

Možemo učiniti sve!

Poštovani gosti,

Sremski Karlovci nisu slučajno odabrani za centralnu tačku složene i spasonosne mirovne misije. Sremski Karlovci su bili, jesu i biće tačka povezivanja Istoka i Zapada. Severa i Juga.

Pečat izuzetnosti Sremskim Karlovcima je dodelila istorija.

Sremski Karlovci su duhovni i kulturni centar Srbije.

Ovde je sve ponovo počelo.

Ovde su Srbi ponovo našli sebe, u zajednici sa drugim nacijama, ne smetajući jedni drugima u zajedničkom napretku.

Ovde su očuvani duh i slobodarska tradicija Srba.

Ovde je obnovljena kultura i baština iz daleke prošlosti srpskog kraljevstva.

Karlovci su postali i zadugo bili središte Srpske pravoslavne crkve i obrazovni centar.

Za vreme mitropolita Stefana Stratimirovića ekonomski uspon i preporod dobio je novi podstrek. Počela je da radi Gimnazija, Bogoslovija, podignut je Magistrat.

Ovde su škole učili znameniti ljudi, od Vuka Stefanovića Karadžića do Branka Radičevića i drugih umnih ljudi, koji su ostavili trag u kulturi i umetnosti.

Razvoju naše države, naše društvene zajednice, Karlovci doprinose do današnjih dana.

Naša opštinska uprava, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, uspešno brine o napretku Sremskih Karlovaca.

Na to nas obavezuje naše istorijsko nasleđe u čijim su temeljima mnogi istorijski događaji među kojima veličanstveno mesto zauzima Karlovački mir.

Kroz očuvanje tradicije, i njenim spajanjem s vizijom budućnosti, mi podstičemo kreiranje harmoničnih odnosa koji garantujući mir, garantuju prosperitet.

Hvala vam.

Obeležavanju ove značajne godišnjice u Sremskim Karlovcima juče prisustvovali su crnogorski konzul u Srbiji Miodrag Kankaraš, ataše za kulturu ruske ambasade u Beogradu Aleksandar Konanihin, otpravnik poslova poljske ambasade Andžej Kinđuk, episkop sremski Vasilije, potpredsednik Pokrajinske vlade Ivan Đoković i pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i mnogi drugi.

tekst: Zorica Milosavnjević // foto: Đorđe Radivojević