Slomom Kraljevine Jugoslavije, u aprilu 1941. godine, Sremske Karlovce je progutala strahovlada ustaškog terora. U naredne tri i po godine, koliko je ovo stanje trajalo, grad je pretrpeo velike gubitke. U nepovrat su otišli mnogi ljudski životi, ali i vredna umetnička dela. Oslobodioci su, konačno, stigli 23. oktobra 1944. godine, svega nekoliko dana po okončanju bitke za Beograd.

Zato su danas, 76 godina kasnije, u znak zahvalnosti i sećanja na taj događaj, položeni venci na spomen-obeležja, posvećenja Drugom svetskom ratu, u centru Sremskih Karlovaca. Malobrojna delegacija, koliko su to dozvolile epidemiološke prilike, u kojoj su bili predstavnici Opštine i drugih ustanova, odužila se na taj način precima – oslobodiocima i žrtvama.

Vence je na komemorativna mesta položio predsednik Opštine Aleksandar Saša Stojkečić, u pratnji najbližih saradnika, predsednika Skupštine Bobana Petkovića i pomoćnika predsednika Marine Janković. Ovi venci svečano su položeni nad spomen-pločom, na zgradi Sokolskog doma, posvećenoj stradalima u Drugom svetskom ratu, i na Spomeniku NOB-u, radu vajara Pavla Radovanovića.

Prisutnima se tom prilikom obratio predsednik Stojkečić, pročitavši kraći govor:

„Sloboda se teško stiče i brzo gubi.

Živeći pod tuđim jarmom, vekovima, srpski narod je težio svojoj slobodi pod kapom nebeskom. Kada je morao, pokoravao se silnima, sanjajući dan kada će te silne konačno poraziti. Tako se, u patnji, rađao naš slobodarski duh, koji nije krasio samo ratnike nego i naše poete.

Početkom HH veka, Srbi su odigrali ulogu biblijskog Davida i uz pomoć praćke pobedili Golijata. Posle propasti dveju carevina, obreli smo se u državi koju smo sami stvorili. Dve decenije života u jugoslovenskoj kraljevini, pokazale su nam kako nismo naučili da cenimo ono što imamo. Ratni vihor, u proleće 1941, odneo nam je slobodu.

Tokom te tri i po godine robovanja, strepnje i straha, Sremski Karlovci, nekadašnje središte srpske misli, vere i kulture, bili su nemilosrdno opljačkani i poniženi. „Nesreći ljudskoj početak je strast“, pevao je Vojislav Ilić. Upravo je ona, što na ratištima što u logorima, odnela nekoliko stotina karlovačkih života. U skoro hiljadu i tristotine dana nestalo je preko dva veka neprekidnog razvoja ovoga grada. Ugled je doduše ostao, ali svoj značaj Karlovci nikada više nisu povratili.

Mada je Drugi svetski rat, najveća pogibelj čovečanstva u istoriji, za Srbe bio neizmerno bolan, ne samo zbog neprijateljske okupacije već i zbog mnogih razdora, progona i bratoubilačkog satiranja, moramo ipak da naučimo, za sva vremena, kako tuđa čizma uvek bolnije gazi, nebitno da li njen pritisak traje danima ili vekovima.

Zato danas proslavljamo 76. godišnjicu od kako se u naš grad vratila sloboda, u nadi da smo nauk prošlosti razumeli i da ćemo, kao narod i ljudi, ovu vrednost braniti doveka“.

tekst: S.M // foto: F.S.