Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима је главни и највећи православни храм у Сремским Карловцима, смештен уз некадашње седиште Српске патријаршије, стари Патријаршијски двор, данас владичански двор Сремске епархије Српске православне цркве. Саборна црква у Сремским Карловцима је средишња црква епархије.

Саборна црква у Сремским Карловцима је Споменик културе од изузетног значаја.

Градња Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима започета је 1758. на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића, по плановима израђеним у Бечу, на месту старе цркве из турског времена. Мајстори градитељи били су Коста Цинцарин и Немац Јоханес. Године 1760. зидани су торањ и купола, по пројекту Захарија Орфелина, а црква је потпуно завршена 1762.

Крајем 18. века Саборна црква је тешко страдала у пожару, а први пут је обновљена 1805. године.

Уговор за сликање иконостаса склопљен је 1780. са сликарима Теодором Крачуном и Јаковом Орфелином. Празничне иконе и двери су Крачунове, док су остале иконе Орфелинов рад.

1811. године Саборна црква је обновљена са значајним изменама, које су цркви дале неокласицистичке одлике. Век касније (1911. године) поново је обновљена и добила, уместо барокне, ренесансну фасаду. Црква је сачувана изглед од дате обнове.

Последња обнова саборне цркве десила се 2011. године.

Једнобродна је грађевина са полукружном апсидом на истоку и два висока барокна звоника на западу. Унутрашњи простор подељен је на пет травеја, између олтара и наоса налази се висока олтарска преграда. Први пут је обновљена после великог пожара 1799, а веће измене на фасади изведене су 1909. по нацртима архитекте Владимира Николића, који је унео елементе неокласицизма.

Иконостас представља врхунац уметничких остварења барокног сликарства у војвођанској уметности. Префињеност облика, рафинирани колорит, пиктуралност израза, декоративне позадине, одлике су Крачуновог сликарства на иконостасу, док је Орфелин показао пуну зрелост свог талента управо на овом иконостасу, посебно на престоним иконама, чију ће концепцију и стил касније понављати и у другим црквама.

Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима спада у ред најважнијих храмова Српске православне цркве и има огроман верски значај за српство.

Храм има и велики културно-историјски значај. Завод за заштиту споменика културе Војводине категорисао је Саборну цркву као културно добро од изузетног значаја, јер се у њој, поред фресака, слика Паје Јовановића и других вредних верских и уметничких предмета налазе и две реликвије – делови моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и Чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске.

извор: Википедија