Градови побратими

ТИВАТ, Црна Гора

линкови:

ТУРИСТИЧКА ОРАГНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ТИВАТhttp://www.tivat.travel/

ОПШТИНА ТИВАТ: http://opstinativat.com

О пореклу имена Тиват постоје три различита мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно време имала своју престоницу у Рисну, а можда и летњиковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су Санцтус Тхеодорус, Тхеодосиус, Тхеодотус, Тхеодулус или средњовјековног (XИИ в.) Тхеудо, Теодо. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске речи „тоуто“ што значи град.

Тиват се налази у централном дијелу Бококоторског залива, на југозападним падинама брда Врмац (765м). Насупрот се протеже тиватски залив који уједно представља и највећи од четири залива у Боки Которској. Тиватски залив с Кртољским архипаелагом осваја сваког посетиоца.

Тиват захвата површину од 46 км2, од којих око 5 км2 излази на отворено море. Према попису из 2011. године Тиват броји око 14 000 становника. Налази се на 42°26´ северне географске ширине и 18º42´ источне географске дужине.

Дуж обале Тивта нижу се мале атрактивне лучице, увале и бројне плаже. Дужина обале од Верига до Крашића износи око 30 000 м2.

Тиват се као град почео развијати тек крајем XИX в. кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни поеди у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчња, Пераста, Доброте и Котора.
Данас је Тиват модеран град орјентисан на развој туризма.

Својим положајем у Бококоторском заливу, увалама, са полуострвом Превлака и острвом Свети Марко, познатом плажом Пржна, марином Порто Монтонегро, Тиват је уписан у туристичке карте као атрактивна туристичка дестинација.

Тиват има типично медитеранску климу, са благим али кишовитим зимама и ведрим и топлим летима. За Тиват се може рећи да има карактеристичну климу, што проузрокује рељефна нехомогеност, те се на овако малом простору осјећају локалне климатске разлике. Средња годишња температура ваздуха је 15° Ц. Ово је најсунчанији град Боке Которске са 2446,2 сунчаних сати у току године. Најчешћи ветрови су бура (североисточни ветар) у зимском периоду, и маестрал (северозападни ветар) у летњим месецима. Југо, топао ветар који доноси доста кише, је чест у јесењем и зимском периоду.

Падавине су у Тивту искључиво у виду кише, док су остали облици падавина овде веома ретка појава. Средња годишња количина падавина износи 1.755 мм. Падавине су најкарактеристичније за хладно доба године. Овакви климатски услови су омогућили да Тиват буде погодан како за летњи тако и за зимски туризам.

На Тиватској ривијери море је чисто а ваздух окрепљујуће благ. Захваљујући повољним климатским условима и добром географском положају, Тиват је богат хортикултурним потенцијалом. Поред разноврсног домаћег медитеранског биља, ту је заступљено и доста врста егзотичног биља којег су морепловци доносили са свих меридијана света. Различите врсте, као што су магнолија, мимоза, камелија, олеандер, агава, бугенвилија, еукалиптус, чилеанска јела и друге, су се овде, баш због повољне климе добро аклиматизовале.

ОПШТИНА КАРПОШ, Македонија

линкови:

ОПШТИНА КАРПОШ: http://www.karpos.gov.mk

Општина Карпош формирана је 3. новембра 1976. године са Општинским Законом о оснивању Града Скопља и Законом о утврђивању („Службени лист СРМ“ бр.8 / 76)

Највећи део подручја у којем се формирала општина зове се Карпош, који је заједничко име (надимак) две значајне особе из историје македонског народа:
Карпош, војвода, који је 1689. године био вођа побуне на подручју Криване Паланке и Куманова и борио се против турских феудалних господара (побуну Карпоша). Побуна је угушена, а Карпош је био тучен, шамаран, а затим бачен у реку Вардар са Каменог моста.

Да не буде заборављено, име Карпоша узимао је Христијан Тодоровски, национални херој Македоније и легендарни партизански командант на североистоку Македоније. Храбро је умро 7. фебруара 1944, борио се против фашистичке полиције у селу Биљача.

Назив општине Карпош не може се односити само на једну од ове две значајне историјске личности, с обзиром на то да име Карпош повезује издржљивост македонског народа за своју земљу и сопствени национални идентитет.

БАРДЕЈОВ, Словачка

линкови:

ТУРИСТ ИНФО БАРДЕЈОВhttp://www.tivat.travel/

ГРАД БАРДЕЈОВ: http://slovakia.travel/en/bardejov

Бардејов (мађ: Бартфа, нем: Бартфелд,) је град у Прешовском крају у североисточној Словачкој. Управно је средиште Округа Бардејов.

Град је смештен у покрајини Шариш у источној Словачкој око 30 км северно од Прешове, у близини границе са Пољском.

Територија данашњег града привукла је становнике још у Каменом добу. Први писани запис о граду датира из 1240. када су се бардејовици из Бардејова жалили краљу Беле IV о кршењу градских граница од Прешове. Снажно утврђен град у 14. веку, постао је центар трговине са Пољском. Бардејов је добио статус краљевског града 1376. а касније постаје слободан краљевски град. Златно раздобље града завршава се у 16. веку, када неколико ратова, пандемија, и других катастрофа уништава град.

Године 1954. започето је са реновирањем готичких и ренесансних зграда у старом центру града, а 2000. године цели простор унутар градских зидина је уписан у УНЕСКО-ову листу светске баштине.

Утврде и градске зидине из 14. и 15. века једне су од најбоље очуваних у Словачкој. Средишњи трг (Радничне наместие) је био средњовековна тржница окружен готовим (доњем дијелу) и ренесансним (горњим дијелом) гуеховским зградама и Градском већницом из 1505 . године. Међу највећим знаменитостима града је тробродна црква св. Егидија из 14. века са 11 готичких олтара произведених у периоду између 1460. и 1510.

Око 2,5 км од града налази се топлице Бардејовске Купеле с изворима минералне воде која лечи проблеме са кровотоком и дигестивом. Ту се налази и Музеј народне архитектуре на отвореном (скансен).