Данас је у Комитету Региона ЕУ у Бриселу одржано 4. Заседање заједничког консултативног одбора цивилног друштва између Србије и ЕУ (EU-Serbia Civil Society Joint Consultative Committee – JCC).
На позив Министарства за државну управу и локалну самоуправу у Бриселу је говорио и председник Општине Сремски Карловци Ненад Миленковић.
Тема о којој се говорило била је: “Очување културно историјског наслеђа”. Председник Миленковић говорио је о културно историјском наслеђу Општине Сремски Карловци:
Даме и господо,
хвала вам на прилици да говорим у овом високом представничком дому.
Захваљујем се државном секретару за државну управу и локалну самоуправу господину Ивану Бошњаку, на позиву да будем члан делегације Републике Србије.
Сремски Карловци, из којих долазим, један су од центара српске културе, образовања и духовности. Налазе се на обронцима Фрушке Горе, на обали Дунава, на путу од средње ка југоисточној Европи. Десет километара од Новог Сада и шездесет од Београда.
У прошлости Карловци су припадали Дунавском лимесу, о чему сведоче остаци римског утврђења.
Дунавски Лимес је јединствен археолошки предео и водећи је пројекат европске стратегије за подунавски регион (EUSDR).
Некада симбол подела и конфликата Дунавски лимес данас промовише заједнички идентитет и вредности културног наслеђа у савременој југоисточној Европи.
Трагови нас воде и даље у прошлост, до неолита, али Limes Danubiensis и близина Сирмијума, једна од четири престонице Римског царства, у којој је рођено десет римских императора, (једино је у Риму рођено више), судбински су утицали на развој Сремских Карловаца.
По налогу императора Марка Аурелија Проба, засађена је, пре осамнаест векова, прва винова лоза на Фрушкој Гори и виноградарство је постала наша најважнија привредна грана и узданица свеколиког развоја места.
Осим винове лозе у Сремским Карловцима добро „успева“ и МИР.
Наиме, 1699. године први пут у историји светске дипломатије, у Сремским Карловцима о миру је разговарано за округлим столом. Једнако су уважавани победници и поражени.
Јер победити не значи и понизити.
Прошло је много времена пре него што је у мировним разговорима заживео овај карловачки постулат.
Из победе у рату, извојеване захваљујући јединству европских сила, у Сремским Карловцима је рођено мисао о Европи уједињеној у миру.
Мир је наш велики празник. Сваки пут када га славимо, изговарамо реченицу која нема алтернативу „PAX OPTIMA RERUM – МИР ЈЕ НАЈБОЉИ“.
Подржите нас у настојању да Сремски Карловци добију статус Европског града мира.
У настојању смо да изградимо споменик и Кућу европског мира у којој ће се у континуитету изучавати и афирмисати мир.
Карловачки, европски и светски мир. Апсолутни мир. Уверени смо да он није утопија.
Сремски Карловци су и центар образовања, а оно је утемељено на Европским искуствима.
Први директор Карловачке гимназије основане 1791. године био је Јован Грос, словачки интелектуалац који је докторирао у Јени. И остали гимназијски професори долазили су Сремске Карловце са најпознатијих европских универзитета. Њихови ђаци су одлазили на те универзитете и предњачили у успеху.
Од првог дана у првој српској гимназији говорило се европским језицима. Данас се уче енглески, немачки, француски, руски италијански, шпански и норвешки. Изучавају се латински и старогрчки језик као део европске културе.
Емануел Козачински, који је у Сремске Карловце стигао из Кијева да би ту отворио прву латинску школу, основао је, 1734. године, прво позориште у Срба.
Још је много догађаја са предзнаком први:
- прва Богословија
- прва штампарија
- прво спортско соколско друштво
Све је то било могуће остварити, јер су у Карловцима живели, школовали се и стварали најумнији људи тога доба.
Даме и и господо,
„Култура, која је најдрагоценија имовина није никада прошлост“ – ову поуку, коју нам је, седамдесетих година прошлог века, након боравка у српским манастирима, посветио Андре Малро, узели смо за „идеју водиљу“ у промишљању једног од могућих праваца развоја Сремских Карловаца и дефинисању њихове улоге у представљању у српске културне баштине.
Сремски Карловци треба да буду чувар успомена, ризница тајни које тек треба истражити али и живи град.
„Град атељеа“ где се слика и „Град галерија“, где се излаже.
Град где се компонује и где се слуша музика.
Где се припремају и изводе позоришне представе.
Где култура настаје, представља се и чува.
Свесни смо своје одговорности, јер културна добра су необновљив ресурс. Ако их не чувамо – нестаће заувек.
На жалост, локалне самоуправе у местима попут Сремских Карловаца, не могу да запосле много стручњака који ће се бавити чувањем културне баштине и развојем културе.
Обавезе делимо између себе а један посто скромног општинског буџета троши се на културу. Захваљујући, пре свега, помоћи грађана, њиховој иницијативи и агилности и ове године ће бити организовано неколико ликовних колонија, специјализованих филмских фестивала, песничких манифестација.
Tрадицију, дужу од једног века, имају јесење свечаности у част бербе грожђа, када Карловце посети више десетина хиљада гостију из целог региона.
Српска православна црква је носилац свих активности којима се афирмишу Сремски Карловци као центар српске духовности, а „Завичајна збирка“, својим музејским поставкама, сведочи о историји Карловаца, од неолита до данас.
На сваком кораку могу се видети трагови националне прошлости којом се поносимо, али и сведочанства о европском утицају који у свакој прилици истичемо. То је био разлог да српски парламент усвоји Закон о обнови културно-историјског наслеђа и развоја Сремских Карловаца, једини такав закон у Србији. Очекујемо да Закон буде примењен у пуном капацитету и да Карловци врло брзо постану истински репрезент и презентер националне и европске културе.
Драги пријатељи,
Европа је део наше прошлости, наша свакидашњица и наша инспирација.
Сремски Карловци су укључени у пројекат „Нови Сад – европска престоница културе 2021. године“
Спремамо се за овај озбиљан задатак.
У току и обнова зграде Карловачке гимназије, подигнуте 1791. године. Средства за обнову издвојила је Европска инвестициона банка.
Сарађујемо са више чланица Уније у истраживању геотермалних потенцијала земаља дунавске регије, које финансира европски Дарлинг фонд.
Средствима Европске уније финансира се прекогранична сарадња Србије са Мађарском, у оквиру пројекта“Вински путеви“.
Виноградарство који има традицију дугу два миленијума и туризам су наше развојна шанса.
Сремски Карловци су један од лидера континенталног туризма југоисточне Европе.
Захваљујем Вам се на изузетном пријему и пажњи и позивам, да не чекајући 2021. годину, дођете у Сремске Карловце. Радујемо се вашем доласку.
Као посебну препоруку истичем да се у Карловцима вино и даље прави једино од грожђа.
Сви који су пробали Карловачка вина тврде да „сличних нема на читавој земљи“.
За пољског песника, Јанка Кохановског, карловачко вино је метафора за обиље и раскош.
До виђења у Сремским Карловцима!