Povodom obeležavanja 170. godišnjice Majske skupštine kada je proglašeno osnivanje Srpske Vojvodine, danas je, u Sremskim Karlovcima održana svečana akademija, kojoj je prethodila sveta liturgija u Sabornoj crkvi, kojom je načelstvovao Njegova svetost patrijarh srpski Irinej.
Uoči svečane akademije, u zgradi Magistrata održana je svečana sednica Pokrajinske vlade, na kojoj je doneta odluka o formiranju budžetskog fonda za obnovu kulturno istorijskog nasleđa i razvoj Sremskih Karlovaca.
Na sednici je usvojena i inicijativa o izmeni Zakona za obnovu Sremskih Karlovaca.
„To će omogućiti dodati impuls za obnovu i razvoj ovog veoma važnog mesta u našoj istoriji ali i za budućnost građana koji danas žive ovde, za razvoj turizma i obrazovanja“, rekao je predsednik Mirović i najavio izdvajanje značajnih finasijskih sredstava iz pokrajinskog i republičkog budžeta.
„Obeležavajući ovaj jubilej, ne slavimo pobedu bilo koga nad bilo kim. Mi danas, ovde, slavimo pobedu i trajnost načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta za sve – načela na kojima ćemo Vojvodinu, u Srbiji, na korist svih, zajedno graditi i u vremenu koje je pred nama. To je naša zajednička obaveza i prema prošlosti koju poštujemo, ali još više prema budućnosti za koju smo odgovorni“, kazao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Osvrnuvši se na 1848. godinu, kada je začeta ideja o osnivanju Srpske Vojvodine i 1918. godinu, kada je ta ideja, kako je rekao, pretvorena u stvarnost prisajedinjenjem vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji, predsednik Mirović istakao je da je Vojvodina, uprkos svim iskušenjima, postala model skladnog života svih naroda čije su se sudbine u njoj vekovima preplitale.
„To je model koji nije politička ili bilo kakva druga proklamacija, već model koji je postao stvaran, autentičan, svakodnevni život. Model koji je deo svakog čoveka koji u njoj danas živi, bez obzira bio on Srbin, Mađar, Slovak, Hrvat, Rumun, Rusin, Bunjevac ili pripadnik bilo koje druge nacionalne zajednice“, naglasio je predsednik Mirović.
Ministar za kulturu i informisanje Vladan Vukosavljević rekao je ovom prilikom da istorija srpskog naroda i srpsko kulturno nasleđe ne bi bili ovakvi da nije bilo Sremskih Karlovaca, te da, kako je istakao, odužujući dug precima, stvaramo temelj budućnosti.
Govor predsenika Opštine Sremski Karlovci Nenada Milenkovića prenosimo u celosti:
– Gospodine predsedniče Pokrajinske Vlade, izaslaniče predsednika Republike Srbije, predsednice Narodne skupštine, ministre kulture, gradonačelniče Novog Sada, gospođe i gospodo članovi Pokrajinske Vlade Vojvodine, dame i gospodo, dobar dan.
Svaki put kada ulazim u Svečanu salu zgrade Magistrata skrećem pogled na portrete vojvođanskih velikana – patrijarha Josifa Rajačića, Svetozara Miletića, Stevana Šupljikca i Đorđa Stratimirovića, uz isto pitanje: Da li smo dostojni njihovog dela?
Da li smo opravdali njihovo i poverenje naroda nastavljajući ono što su pre 170 godina započeli ovde u Karlovcima ?
Zaslužujemo li poštovanja zbog svega što smo do danas uradili za Vojvodinu i Srbiju?
Teže je o sebi i sebi suditi nego o drugima, ali uveren sam da nemamo (zbog) čega da se stidimo.
Vojvodina je rođena u proleće 1848. godine, kada je u većem delu Evrope izbila revolucija. Proleće naroda.
O nezadovoljstvu Srba u Austro-Ugarskoj svedoče reči uglednog sveštenika Nikanora Grujića:
„Gledaju nas kao da nikoga nikada nismo imali, nego kao da smo mi prvi iz zemlje poiznicali, samo zato da drugom robujemo!
Razdrobljeni na stotinu strana – svako je mogao gospodariti nad nama, kao da nismo nikada gospodarili sami sebi!“
Srbi su bili odlučni da to promene, a protiv volje naroda se nije smelo, zapisao je duhovni vođa Srba tog revolucionarnog proleća, mitropolit Josif Rajačić:
„U ono vreme narodu se ništa nije moglo ni smelo odbiti, jer bi onaj koji bi se tome usprotivio, platio to glavom“.
Propao je pokušaj dogovora sa Mađarskom revolucionarnom vladom, pa je je od 1-3.maja, po starom kalendaru u Sremskim Karlovcima, održana Narodna skupština na kojoj je Srpski narod proglašen za „politično slobodan i nezavistan, pod Domom austrijskim i obštom krunom ugarskom.“
Određena je teritorija Srpske Vojvodovine, koja je godinu dana kasnije, posle sloma Mađarske revolucije, dobila status austrijske krunovine, pod nazivom Srpska Vojvodina i Tamiški Banat. Formalno je postojala do 1860, kada je priključena Ugarskoj.
Nije to bio poraz Srba, nego znak da treba nastaviti borbu, sve do konačnog cilja – prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.
Za Srbe se, tek 1918. godine, završilo Proleće naroda.
Šta pokazuju iskustva iz vremena postanka i postojanja Srpske Vojvodine? I potonjeg vremena, koje je prethodilo prisajedinjenju Srbiji?
Ostvareno je samo ono što smo mogli sami da uradimo, za šta nam nije trebala tuđa dozvola i pomoć.
Građene su i obnavljane crkve i škole, podignut patrijaršijski dvor, otvorena štamparija, osnovana Srpska čitaonica, proradio telegraf…
Vojvodina se razvijala brže od drugih i valjda nam zato mnogo toga važnog nije dozvoljeno.
Zahtev patrijarha Rajačića da Karlovci postanu univerzitski centar, podnet 1851.godine, odbijen je u Beču.
Predlog da se Matica srpska preseli u Karlovce nije prihvaćen 1853.godine u Pešti.
Ni gradski lekar nije mogao da bude izabran bez dozvole Generalne vojne komande u Zagrebu. Nisu dozvolili da se u Karlovcima, 1872.godine zaposli doktor Jovan Jovanović Zmaj.
Smetao im je pesnikov nadimak . Jer Zmaj je ustvari – 3.maj.
Smetali su im Karlovci i Vojvodina rođena u njima .
Bilo je mnogo tuđih : zabranjujemo, ne dozvoljamo, ne prihvatamo,…
Bili su Karlovci centar srpske duhovnosti, obrazovanja i kulture… Od stare slave ostao je samo eho. Bili su, bili su, bili…
Zato je ovaj 15. maj 2018.godine važan za Karlovce, kao i onaj pre 170 godina. Važan je za Vojvodinu , jer Karlovci su ogledalo u kojem se najbolje odslikava njeno lice. Sve ono što je lepo, ali i ožiljci od teških godina kojih se ne stidimo.
Očekujemo da danas bude doneta odluka o osnivanju budžetskog fonda za Sremske Karlovce iz kojeg će biti finasirani njihova obnova i razvoj .
U istoj ravni su obnova i razvoj.
Biće Karlovci i dalje prezenter srpske prošlosti, svedočiće o svemu što se na ovim prostorima događalo od neolita do našeg vremena, ali ne smemo ih zbog toga pretvoriti u muzej. Grad -muzej, u kojem će vreme za uvek stati.
Karlovci moraju da žive !
Želimo da Karlovci budu „Grad ateljea“ gde se slika i „Grad galerija“, gde se izlaže.
I Monmartr bi bez umetnika i poštovalaca umetnosti bio samo stara pariska ulica.
Prva pozorišna predstava u Srba izvedena je 1734. godine u Karlovcima. Sećaćemo se tog događaja , ali Karlovcima trebaju „živa“ pozorišta.
Peštansku ulicu Nađmeze – veliko polje, zovu peštanski Brodvej.
U njoj je desetina pozorišta, a jedno od njih ,Operetsko pozorište, izvede godišnje 500 predstava, pred 500 hiljada posetilaca.
I ovu staru ulicu osudio bi na eutanaziju neki avangarni urbanista, ali su je oživeli ljudi .
Karlovci su veći i od Monmatra i od Nađmeze ulice, samo im treba udahnuti život .Vratiti im prepoznatljivo lice. Da ponovo budu Sremski, vojvođanski, srpski i evropski.
Hvala Vam što ćete nam omogućiti da dosanjamo san ovih mudrih i hrabrih ljudi.
Hvala Vam u njihovo, naše i ime budućih generacija.