Старо градско језгро Сремских Карловаца представља „Просторну културно-историјску целину Сремских Карловаца“, која је проглашена културним добром од изузетног значаја за Србију.

Старо језгро Сремских Карловаца настало је током 18.-19. и почетком 20. века. Међутим, основа данашњег насеља је старија, а посебно садржи елементе из отоманског времена (16-17. век).

Највећи процват насеља дешава се у 18. веку, када почетком овог века Карловци постају најважније црквено седиште у Српству (Карловачка митрополија). Са појавом нових црквених, а касније и грађанских установа почиње урбани развој вароши, која је током целог раздобља хабзбуршке власти имала изразито српски и православни карактер. Значајан подстрек чинили су и бројни трговци и занатлије што је насељу дало посебну физиономију мешовитог управно-привредног средишта.

Због свих поменутих посебности како историјских тако и административних Влада Републике Србије припрема Нацрт закона о Сремским Карловцима који би те посебности уважио и формализовао са циљем да се очува историјско наслеђе и континуитет који је био прекинут.

На седници Владе Републике Србије од 18. октобра 2018. године, донета је Одлука о образовању Радне групе за израду Нацрта закона о Сремским Карловцима. Руководилац Радне групе је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

Радну групу чини још седам чланова: Проф. др Ана Ланговић Милићевић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја; Данијела Ванушић, помоћник Министра културе и информисања; др. Мирослав Кнежевић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација; Љиљана Тодоровић, виши саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја; Вера Ровчанин Орловић, руководилац Групе за правне послове у Министарству трговине, туризма и телекомуникација и Предраг Благојевић, виши саветник у Министарству културе и информисања.