U SREMSKIM KARLOVCIMA OTKRIVENA SPOMEN-BISTA PETRA VELIKOG – Sećanje na velikana koji je gradio i našu istoriju

472

Uz intoniranje srpske i ruske himne, danas je u Sremskim Karlovcima, ispred zgrade Bogoslovije „Sveti Arsenije“, s bočne strane, otkrivena bista Petra Aleksejeviča Romanova, (1672-1725), rad vajara Ljubisava Srdanovića, povodom tri i po veka od rođenja tog ruskog cara koji spada u red najmoćnijih i najuticajnijih vladara moderne evropske istorije.

Petar Veliki je na početku 18. veka u Sremske Karlovce,  grad bogate prošlosti, koji je učesnik i svedok najvažnijih događaja u srpskoj i evropskoj istoriji, grad mira, vere i obrazovanja, na molbu Srbina grofa Vladislavića, čoveka od najvećeg poverenja ruskog suverena, poslao učitelja Maksima Suvorova sa ukazom o otvaranju  prve srpske škole i neophodnim knjigama, čime su udareni temelji saradnje dva naroda koji traju i danas.

Nazvavši Petra Velikog ne samo najvećim i najprosvećenijim vladarom u istoriji Rusije, nego i najvećim državnikom i reformatorom  u istoriji čovečanstva, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je rekao da nema oblasti  društvenog života u kojoj taj velikan rođen pre 350 godina,  gledajući dalje od drugih i savladavajući sve što se tome opiralo, u svojoj zemlji, nije sproveo ogromne promene, zahvaljujući čemu je Rusija postala svetska sila.

– Svoj neumorni reformatorski duh  i svoju ideju obrazovanja kao najvažnijeg elementa  narodne samosvesti  i očuvanja sopstvenog identiteta Petar Veliki je  širio i ka svim krajevima u kojima su živela pravoslavna braća kojoj je trebala pomoć. Tako je upravo njegovim ukazom u prelepim Sremskim Karlovcima  kojima poslednjih godina vraćamo stari sjaj,  otvorena prva srpska  škola čime je zasejano seme obrazovanja ne samo Srba iz Habzburške monarhije kojoj su Karlovci pripadali  već i iz vaskolikog Srpstva. Prva srpska gimnazija, osnovana 1791. i tri godine kasnije Bogoslovija,  postaće najvažniji plodovi tog semena. U njima je stvarano i stvoreno novo nacionalno jezgro koja će kasnije imati odlučujuću ulogu u borbi za nacionalno  oslobođenje i ujedinjenje – rekao je Mirović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je naglasio da ima mnogo  datuma u istoriji ruskog i srpskog naroda koji zaslužuju divljenje i zahvalnost, ali i mnogo  ličnosti koje su uticale na približavanje naših naroda, među kojima je istakao lik i delo Zaharija Orfelina, poznatog književnika, autora prvog srpskog bukvara, štampara, bakroresca i kaligrafa, jednog od najprosvećenijih Srba 18. veka.

– Naša čast nam ne dozvoljava da zaboravimo na ljude koji su našim precima doneli prosperitet u ni malo lakim okolnostima. Mnogo je pripadnika ruskog naroda koji su ostavili snažan pečat u okviru našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa. Petar Veliki je bio velik i za srpsku istoriju i za Sremske Karlovce. Jedna od najlepših srpskih knjiga  pisana o njegovom životu, delo je  Zaharija Orfelina koji je pokrenuo slavenosrpski magazin i koji se smatra začetnikom srpske štampe. Žitije Petra Velikog je vanvremensko delo Zaharija Orfelina, što govori da je Novi Sad još pre 250 godina imao vrhunskog umetnika, pisca, bakroresca i štampara. Novi Sad, Sremski Karlovci i Srbija  zaslužuju da se nastavi i nikad ne prekine niz dragocenih veza i sećanja na velikane ruske istorije koji su gradili i našu istoriju – kazao  je Miloš Vučević.

Otkrivanju biste Petra Prvog prisustvovao je i savetnik za kulturu predsednika Rusije Vladimir Tolstoj, koji je potomak velikog ruskog pisca. On se zahvalio  na gestu koji, kako je ocenio, simbolizuje prijateljstvo između dva naroda.

Postavljanje spomen-biste inicirao je Ruski naučni institut iz Beograda. Projekat je realizovan uz podršku Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu i karlovačke opštine, a pokrovitelj je Fondacija za podršku društvenih projekata „Nasleđe“ iz Volgograda.

U ime domaćina obratio se predsednik karlovačke opštine Aleksandar Stojkečić rekavši da je ruski car Petar Veliki u istoj meri u kojoj je uticao na istoriju Rusije, uticao i na razvoj srpskog naroda – i to upravo odavde iz Sremskih Karlovaca.

– Odgovarajući na molbe karlovačkih mitropolita koji su tražili u carskoj Rusiji pomoć za unapređenje školstva, usledio je čitav talas kulturnog delovanja –  rekao je Stojkečić. – U Karlovce ne samo da su došli ruski učitelji, koji su postavili temelje modernog obrazovanja u Srba, nego je došla čitava plejada ruskih delatnika koji su u centar svog rada postavili pored širenja obrazovanja, odbranu pravoslavne veronauke i ćiriličnog pisma.

Nakon otkrivanja biste u svečanoj sali Karlovačke gimnazije direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov otvorio je izložbu „Srpsko-ruski odnosi u doba Petra Velikog“.

tekst: Zorica Milosavljević // foto: Đorđe Radivojević

Prethodni tekstU SKLOPU OPREMANjA ZONE ZA GRADNjU HOTELA NA ČERATU U KARLOVCIMA – Sklopljen ugovor o finansiranju saobraćajnice
Sledeći tekstJAVNI UVID U NACRT IZMENA I DOPUNA PLANA GENERALNE REGULACIJE SREMSKIH KARLOVACA (katastarska parcela br. 436 KO Sremski Karlovci)