У згради Магистрата данас је одржана седница Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца у новом саставу. Председавао је министар културе Никола Селаковић који је по функцији нови председник тог тела које треба да одлучује о обнови Сремских Карловаца. На седници су утврђени наредни кораци како би се испунио план радова за 2024. годину као и оквирни програм за 2025.
Према речима Николе Селаковића, Карловци су јединствена варош у Србији, па и на читавом српском културном и духовном простору, што је потврђено чињеницом да је Народна скупштина Србије пре три године донела нови Закон о Сремским Карловцима.
– Данас смо се први пут састали у новом саставу и разговарали пре свега о динамици обнове и развоја Сремских Карловаца у овој години – рекао је Селаковић и додао да су Сремски Карловци уврштени у програм „Скок у будућност Србија 2027. године“. Оценили смо каква је испуњеност програма који је био зацртан за ову годину, али и разматрали програм обнове за наредну годину. Догодине нас очекује почетак обнове фасада у Улици патријарха Рајачића. Очекујем, и то резултат договора са председником карловачке општине, да неке од тих радова видимо у току ове године. Желим да верујем да ће то бити могуће.
Према речима председника општине Сремски Карловци Дражена Ђурђића, данас је на седници Одбора за обнову договорено да буџет који је планиран за ову годину буде и реализован до њеног истека.
– Обећао сам министру да ћу да нагледам све процесе који се тичу реализације плана за 2024. годину, а то је завршетак фасада у Улици патријарха Рајачића на бројевима 3, 5 и 7. Уколико то временски услови дозволе, те три фасаде планирамо да завршимо до краја године. То нам омогућава да испуњеност буџета за 2024. годину буде 100 одсто и даје за право да у 2025. години имамо одређено повећање буџета – рекао је Ђурђић.
У наредној години, како је напоменуо Ђурђић, у плану је да се ураде још четири фасаде у истој улици чиме би она била комплетирана.
– Поред фасада, наравно, намећу се и други пројекти попут изградње културног центра. Постоји више опција – куповина једног објекта или изградња новог. О томе ће Одбор, наравно, донети одлуку, а на нама је да дајемо предлоге и идеје – казао је Ђурђић.
Нови састав Одбора
Поред новог председника – министра културе Николе Селаковића, нови чланови Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца након одржаних избора су још и председник општине Дражен Ђурђић, покрајинска секретарка за културу Александра Ћирић Бошковић, в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић и в. д. директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе др Владимир Кубет, саветник у Кабинету председника владе Србије Никола Бањац те в.д. помоћника министра културе Данијела Ванушић. Чланови из претходног сазива су митрополит сремски Василије, затим представник Српске академије наука и уметности академик Василије Крестић, председник Матице српске Драган Станић, шеф Кабинета покрајинске премијерке Зоран Вапа и в.д. помоћника министра туризма Дуња Ђенић. Председница Покрајинске владе Маја Гојковић је у новом сазиву заменица председника Одбора.
Селаковић је истакао да је постигнут договор да се Одбор за обнову састаје тромесечно, што ће бити новина у односу на досадашњу праксу, када су седнице одржаване два пута годишње. Додао је да ће следећа седница бити између 9. и 14. децембра, на којој ће бити донета и одлука о плану рада и обнове Карловаца у 2025. години.
– Брза пруга пролази кроз Карловце. Ускоро се надамо завршетку и пристана на Дунаву, који ће довести изузетно велики број људи који путују крузерима Дунавом, а до сада се задржавали искључиво у Београду. Сада се развијају и нове туристичке тачке и дестинације. Карловци су једна од њих, а задатак Одбора јесте да их обновом учинимо још примамљивијим, још атрактивнијим за свакога онога ко жели овде да дође, да види седиште чувене Карловачке митрополије, која је омогућила и обезбедила духовни опстанак и развој српског народа после тешких и великих аустро-турских ратова и великих сеоба, да види место где је настало и где је утемељено модерно српско школство, али и место којим се поносимо због његове богате прошлости, архитектуре која је један од најлепших примера развоја српске културе – нагласио је Селаковић.
текст: Зорица Милосављевић // фото: Ђорђе Радивојевић
