Данас је на Факултету за менаџмент у Сремским Карловцима отворена Прва европска конференција посвећена мањинским и локалним медијма коју организују Херор Медиа Понт, Гиацомелли Медиа, Центар за развој мањинских и локалних медија, Мађар Со, Асоцијација медија у сарадњи са МИДАС-ом и Факултетом за менаџмент.
Циљ Прве Европске конференције посвећене мањинским и локалним медијима је унапређење информисања мањинских заједница и интеркултурног дијалога између медија мањинских заједница Европе, локалних и националних медија кроз присутност садржаја мањинских медија у локалним и националним медијима, као и размена најбољих пракси на подручју издаваштва у току дигитализације и постојећих демографских друштвених промена, са посебним фокусом на могућности развоја града Новог Сада као европске престонице културе 2021. године и допринос мањинских и локалних медија кохезији друштва.
Госте и учеснике конференције је поздравио председник Општине Сремски Карловци Ненад Миленковић.
– Сремски Карловци су апсолутно поносни на почетак данашње конференције која шаље једну универзалну поруку не само нашем националном корпусу и нашој републици него читавој Југисточној Европи, а с обзиром да Србија претендује да постане члан Европске уније, мислим да је то један добар пут.
За вас новинаре кажу да сте седма сила. Ја сам уверен да сте много више котирани. Вама је дата немерљива снага речи и обавеза да се залажете за њену слободу. У наслову овог скупа се наглашава да је време нове нарације. Уверен сам да ће и у новом времену новинарство бити огледало истине, борац за људске слободе, поуздан сведок.
У Карловцима сте, па је природно да се, бар на тренутак, вратимо у прошлост.
Славено-сербски магазин, штампан у Венецији 1768. године, прва је српска и јужнословенска периодична публикација. У предговору првог и јединог броја, уредник Захарије Орфелин пише о свом веку, као златном добу човечанства о срећној Европи коју представљају многе академије и научне установе. “И српски народ припада таквој Европе, о томе сведоче и подигнуте школе у Карловцима и Новом Саду”, писао је Орфелин.
Историја српске штампе, дакле, почиње уводником у којем су своје место заслужено добили Карловци.
Мајска скупштина, одржана у мају 1848. године у Сремским Карловцима, одредила је дефинитивно њихово место у историји српске државе, цркве, културе, образовања, али и српске штампе.
Предуслов за развој штампе било је отварање штампарије, те историјске 1848. године.
Десет година касније, 1858. године, захваљајући залагању патријарха Јосифа Рајачића, отворена је у Карловцима Митрополијско – гимназијска штампарија. Она је дефинитивно омогућила бржи развој штампе, дакле новинарства у Карловцима, Српској Војводини и Србији.
Шта су Карловци?
Карловачки мир и Митрополија. Карловачка гимназија и Богословија. Српска Војводина. Стара, монументална здања. Дунав и Фрушка гора, због којих су Сремски Карловци ту где јесу. Виногради – због којих су такви какви јесу!
Мало где се, као у Сремским Карловцима, чувају успомене и с поносом говори о прошлости.
Мало где је будућност тако чврсто утемељена.
Сремски Карловци су Сион српског православља, јер су попут Јерусалима, град мира, вере, образовања, културе.
И много су више од тога. Били су сведок најважнијих догађаја у српској историји. Али, и све што се догодило на простору Балкана дотакло је, непосредно или посредно Сремске Карловце. Оставило трага на њима и у њима.
Сремски Карловци су центар Свете Фрушке Горе.
Мали, а ипак тако важни и лепи, Сремски Карловци су израсли у лидера континенталног туризма југоисточне Европе.
Добро дошли у Карловце. Памтите ове дане у њима.
И пишите о Карловцима и Карловчанима.
Покровитељи су Министарство културе и информисања, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Управа за културу Града Новог Сада и Фондација Нови Сад ЕПК 2021.
