Полагањем венаца на споменик палим жртвама у Великом рату на Магарчевом брегу данас је свечано обележен 08. новембар Дан ослобођења Сремских Карловаца у Великом рату (Првом светском рату).
Венце су положили начелник општинске управе Мирјана Шолаја и историчар Жарко Димић, поред њих у делегацији су били, секретар скупштине Вера Николић, директор Карловачке Гимназије Милан Ђуришићи директор Основне школе „23. окотбар“ Горан Маравић.
Како је у пригодном говору констатовао историчар Жарко Димић, ово је први пут од како се обележава овај значајан датум за историју Сремских Карловаца да је одржано и црквено опело, које је одржао свештеник Миленко Поповић.
Објавом рата Аустро-Угарске Србији 28.јула 1914. почиње Први светски рат (1914-1918). У Срему, па тако и Карловцима, почињу хапшења, прогањања и убијања Срба. Најпре су отпремани у затворе Петроварадинске тврђаве, а касније у тврђаву и казамат Арад. Карловци су опљачкани, уништене су многе националне и културне вредности српског народа. Нарочито је опљачкан Патријаршијски двор. Већина културно-просветних установа била је затворена, укључујући и Карловачку гимназију (до 1917.). Сва звона са три карловачке православне цркве скинута су и претопљена за војне потребе.
Карловци су имали доста добровољаца у српској војсци, а шесторица их је погинула. Одлучујући догађаји по ток рата у овом делу Европе почињу пробојем Солунског фронта 15.септембра 1918. Крајем октобра и почетком новембра 1918. српска војска прелази Саву и Дунав и ступа на територију Аустро-Угарске. Дошло је до расула и повлачења немачко-аустроугарских снага. У тим данима безвлашћа у Карловцима и околним местима (Петроварадин, Нови Сад) почиње организовање грађана и формирање одбора Народних већа, који премошћавају пропаст једне и формирање друге државе. За председника Народног већа у Карловцима изабран је професор Карловачке гимназије Милан Недељковић, а за потпредседника адвокат Стеван Симеоновић Чокић.
Историчар Коста Петровић је уз одобрење Народног већа и помоћ карловачких грађана основао Војну болницу у Карловцима. Ишчекивао се долазак српске војске. Ослобођење је дочекано с великом радошћу и одушевљењем. Карловци су ослобођени 8.новембра 1918. када је мајор Војислав Бугарски свечано са српском војском ушао у окићене Карловце, поздрављен од велике масе Карловчана и људи из околних места. Пре свечаног уласка у Карловце, Бугарски је у Карловцима провео неколико дана у цивилу након искрцавања 4. новембра на карловачком пристаништу. Ту је информисан о тренутној ситуацији, преузима команду у Карловцима. Овде окупља стотинак српских војника који су се враћали из заробљеништва у Мађарској. Они су одмах наоружани и пред њим су на карловачком тргу положили заклетву. После Карловаца ослободиоци су продужили даље према Петроварадину и Новом Саду, у коме је Народна скупштина 25.новембра 1918. прогласила уједињење Војводине са Србијом, а преко ње и са осталим Јужним Словенима, у заједничку државу, 1. децембра 1918. године.